Чачак:
 
 
web mail       Engleski

Универзитет у Крагујевцу
Агрономски факултет у Чачку
основан 1978. године

vladimir_kurcubic

Проф. др Крсто Росић (1924–1993)

Редовни професор Агрономског факултета у Чачку и

Научни саветник Института за кукуруз „Земун Поље” у Земун Пољу, Београд

 

Проф. др Крсто Росић, научни саветник, рођен је 18. јануара 1924. године у селу Рти, општина Лучани, Република Србија. Основно образовање завршио је у Котражи и Ртима, а средње у Ужицу и Ваљеву. Учествовао је у Другом светском рату као борац и официр, 1941/42. и 1944/45. године. Између наведених периода рата хапшен је као партизан у недићевско-четничком затвору „На вијенцу” код Ивањице и у немачком Гестапоу у Ваљеву. Демобилисан је из војске ради уписа на Пољопривредни факултет у Земуну, 1945. године. За време студија у III и IV години изабран је за демонстратора у настави на предметима агроекологија и педологија.

Дипломирао је на Пољопривредном факултету у Земуну Универзитета у Београду 1949. године. Планском расподелом запослио се као млађи агроном у Повереништву за пољопривреду Области нишке у Нишу 1949. године. Према потреби службе, 1950. године премештен је од стране Министарства пољопривреде Србије за управника Завода за ратарство Обласног института за пољопривредна истраживања у Пећи. У Институту у Пећи радио је на научним темама из области производње и оплемењивања ратарских биљака. Обавио је 1951/52. године стручну специјализацију на Пољопривредном факултету Свеучилишта у Загребу и Пољопривредном факултету Универзитета Илиноис у Урбани, САД (College of Agriculture, Department of Agronomy of Illinois, Urbana, USA). Докторирао је 1957. године на Пољопривредном факултету Свеучилишта у Загребу. Исте године прелази на рад у Институт за производњу и оплемењивање биљака (данашњи Институт за кукуруз „Земун Поље” у Земун Пољу). У Институту за кукуруз успешно је радио преко 26 година на генетици и креирању чувених ЗП хибрида кукуруза. У току овог периода непрекидног рада у Институту стекао је сва научна звања, и то: научни сарадник 1958. године, виши научни сарадник 1965. године и научни саветник 1974. године. По природи посла и успостављања међународне сарадње, један део времена провео је на раду у иностранству, било ради специјализације или као експерт, односно на студијском боравку у Ирану, САД, СССР-у, Замбији, Бугарској, Италији, Чехословачкој, Аргентини, Уругвају, Бразилу, Мексику, Шпанији, Етиопији, Пољској и др. На Агрономском факултету у Чачку Универзитета у Крагујевцу засновао је стални радни однос 1983. године у звању редовног професора на предмету Специјално ратарство, где је радио све до одласка у пензију 1990. године.

Проф. др Крсто Росић, научни саветник, био је један од најзначајнијих и најплоднијих селекционара и оплемењивача хибрида кукуруза у Југославији. Самостално или са сарадницима створио је укупно 34 хибрида кукуруза, и то: ZP DC 719, ZP DC 752, ZP DC 780, ZP DC 551b, ZP DC 730b, ZP SС 1, ZP SС 3, ZP SС 4, ZP SС 8, ZP SС 80b, ZP TC 73, ZP TC 75, ZP SС 61, ZP SС 63, ZP SС 1А, ZP SС 628t, ZP SС 60b, ZP SС 74b, ZP SС 84, ZP SС 807, ZP SС 720, ZP SС 809b, ZP SС 704, ZP TC 663, ZP SС 707, ZP TC 662, ZP TC 624, ZP TC 724, ZP SС 701, ZP SС 52, ZP SС 604, ZP SС 603, ZP SС 677 и ZP SС 770. Поједини створени хибриди кукуруза (ZP SC 704, ZP SC 701, ZP SC 1A и ZP SC 677) допринели су унапређењу ратарске производње и остваривању значајне материјалне добити наше земље на основу извоза кукурузног зрна. Поред стварања нових хибрида кукуруза, проф. др Крсто Росић створио је 1957. године и једну сорту пасуља Пећки бели пешак Пе 15. Објавио је бројне стручне и научне радове, студије, монографије, приручнике, универзитетске уџбенике и преводе стручне литературе са страних језика.

За свој допринос развоју друштва и успешни научни рад добио је велики број одликовања, награда, повеља, диплома и захвалница, од којих се могу издвојити следеће: Орден за храброст VI пролетерске дивизије I армије, Ударничка значка и звање „ударник” Омладинска пруга Шамац–Сарајево (1947), Орден рада са златним венцем за нарочите заслуге и постигнуте резултате у области пољопривреде, Орден рада са црвеном заставом за постигнуте резултате од значаја за развој земље, Седмојулска награда Републике Србије (1965), Награда Института Земун Поље и компаније „Хибрид” д.д. Београд (1990) за интензивну производњу и пласман семена (ZP SC 1A, ZP SC 704, ZP SC 701 и ZP SC 677), Повеља заслужног члана Друштва инжењера и техничара Србије (1968) и Југославије (1983) и др. 

Пок. проф. др Крсто Росић, научни саветник, има сина проф. др Ненада Росића, професора медицинских наука.