vladimir_kurcubic

Проф. др Драгољуб Максимовић (1936–2002)

Редовни професор Агрономског факултета у Чачку и

Научни саветник Института за стрна жита у Крагујевцу

 

Проф. др Драгољуб Максимовић, научни саветник, рођен је 07. јула 1936. године у селу Доња Црнућа, општина Горњи Милановац, Република Србија. Основну школу завршио је у Враћевшници, а гимназију у Горњем Милановцу 1956. године. Дипломирао је на Пољопривредном факултету у Земуну 1960. године. Последипломске магистарске студије завршио је на Пољопривредном факултету у Загребу 1969. године. На истом факултету одбранио је 1977. године докторску дисертацију под називом „Наслеђивање отпорности јечма (Hordeum sativum Jessen) према хладноћи”.

Након завршетка основних студија био је запослен у производњи као главни агроном. У Институту за стрна жита у Крагујевцу радио је од 1962. до 1996. године. Био је управник Одељења за селекцију и генетику стрних жита, а од 1983. године и директор Института за стрна жита, на којој се фунцији налазио више од 12 година. На Агрономском факултету у Чачку заснива стални радни однос 1996. године. Био је наставник на предмету Специјално ратарство у звању редовни професор. На Агрономском факултету у Чачку радио је све до одласка у пензију 2002. године. 

Проф. др Драгољуб Максимовић, научни саветник, створио је укупно 33 сорте јечма и овса. Представљао је прво име југословенске науке и праксе у области селекције и оплемењивања пивског јечма. Створио је укупно 27 сорти јечма, и то 17 сорти јарог дворедог јечма (Крагуј, Бисер, Зенит, Опленац, Оријент, Астор, Галеб, Јастребац, Динарац, Дунавац, Дукат, Ђердан, Украс, Хоризонт, Јадран, Драгуљ и  Лидер) и 10 сорти озимог јечма (пет сорти озимог дворедог јечма: Јагодинац, Рекорд, Шампион, Гигант и Макса, и пет сорти озимог шесторедог јечма: Крагујевачки 73, Гружанин, Рудничанин, Партизан и Гранд). Резултате својих истраживања о отпорности сорте према ниским температурама, житној пијавици и проузроковачу пепелнице и сазнањима о наслеђивању ових особина и преношењу на хибридно потомство искористио је да створи отпорне сорте, са производним потенцијалом за принос зрна изнад 9 t/ha за јари, односно 11,5 t/ha за озими јечам, са изванредним технолошким квалитетом зрна и пивског слада.

Успешно се бавио и селекцијом овса. Створио је укупно шест сорти овса, и то пет сорти јарог овса: Рајац, Славуј, Медитеран, Лабуд и Ловћен и једну сорту озимог (факултативног) овса Вранац. Створене сорте одликују се одличним квалитетом зрна и високо су продуктивне, са генетским потенцијалом за принос зрна изнад 7,5 t/ha.

Захваљујући изузетно успешном селекционарском раду проф. др Драгољуба Максимовића, научног саветника, значајно је унапређена и проширена производња јечма и овса у нашој земљи, као и у другим европским државама. Аутор је већег броја стручних и научних радова, студија, елабората, књига и монографија.

За свој неуморни рад и значајну друштвену активност одликован је Орденом заслуга за народ са сребрном звездом. Стекао је и више диплома, повеља и похвала, а као млад човек и две ударничке дипломе.

Пок. проф. др Драгољуб Максимовић, научни саветник, има сина Ненада Максимовића, који је угледни и цењени српски адвокат.